Istorija dugmadi za manžetne

dugmad-za-manzetne

dugmad-dugmići-za-manžetne-prodaja-Beograd-cena-cene-u-Beogradu

Tokom ranog 16. veka preteča moderne muške košulje prvi put se pojavila na telu evropskog čoveka. Osnovni oblik je manje više zadržan i do danas, dok su svojstva muške košulje bila znatno drugačija u odnosu na moderne muške košulje. Detalji poput manžetni u to vreme nisu bili ništa drugo do otvorenog šlica koji treba da bude pričvršćen parčetom kanapa ili konca. Ovako neobrađena manžetna menjala je svoj oblik kako se menjao i čovek i prilagođavao novim stilovima.

Poreklo dugmića za manžetne datira još iz perioda renesanse, kada su „otkrivene“ rupice na košuljama, koje su se ručno obrađivale i omogućile funkcionalniju upotrebu dugmeta, koje je tada postalo sastavni deo odeće. Ipak, to je još uvek bilo relativno daleko od njihove estetske i modne funkcije koja je počela da se razvija tek u XVIII, a posebno u XIX veku. Za vreme vladavine francuskog kralja Luja 14. manžetni je dat izgled kakav zaista zaslužuje. Parče kanapa koji su koristili za pričvršćavanje i vezivanje manžetni konačno je izbačen iz upotrebe i njegovo mesto zauzela su sitna, uglavnom staklena dugmad za manžetne, na rukavima, sićušnog oblika, sa lancem koji ih je međusobno povezivao.

Termin „dugmad za manžetne“ prvi put se pojavio u upotrebi 1788. godine, kada je ovaj nesvakidašnji nakit, počeo da privlači sve veću pažnju engleske i francuske aristokratije. Juveliri tog doba su ih izrađivali od plemenitih metala i bogato ukrašavali dragim kamenjem, kako bi bili u skladu sa statusom pripadnika visoke klase. Dugmići za manžetne su se nosili u posebnim prilikama, a njihova popularnost je postala tolika, da su ih kraljevske kuće naručivale i kao poklone za važne događaje, poput krunisanja, krštenja ili venčanja. Ipak, interesantno je napomenuti da nikada do kraja nije utvrđeno da li Englezi ili Francuzi imaju veće zasluge za izum i globalnu promociju dugmadi za manžetne. Dok se Englezi pozivaju na nekadašnjeg Princa od Velsa, Čarlsa II, kao promotera nove mode, Francuzi nastupaju sa ubeđenjem da je pisac Aleksandar Dima u svom čuvenom romanu „Grof Monte Kristo“, prvi put pomenuo dugmad za manžetne i promovisao ih u svetskim okvirima.

Dugmad za manžetne su do 1800. godine postala sveprisutni modni detalj kako su muškarci počeli da za svoje odevne kombinacije biraju najrazličitiju dugmad koja na taj način odražavaju svojstveni stil svakog pojedinca. Muškarci počinju da se nadmeću svojim stilom, koristeći različitu dugmad za manžetne, koja od običnih staklenih ovalnog oblika prelaze u potpuno drugačiji, kitnjast detalj. Dijamanti, drago kamenje, zlato, sedef, ugravirani amblemi, mogućnosti su bile beskonačne i uskoro je čitava nova industrija bila rođena. Dugmići za manžetne pružili su mogućnost izražavanja ličnosti kroz do tada jednostavno odevanje i slično prenela i na druge odevne predmete.

Do kasnih 1900-ih, muške košulje sa francuskom manžetnom bile su u manjini, zamenjene nedovoljno izražajnim dugmićima za manžetne. Ali stil nije potpuno uklonjen iz svesti javnosti zahvaljujući onima koji su podržavali nošenje dugmića za manžetne i to činili sa velikim ponosom istovremeno označavajući muškarca od ugleda i značaja.

Tokom kasnijih decenija i sa značajnim napretkom tehnologije, nastupili su novi metodi proizvodnje koji dugmad za manžetne dovode do vrhunca slave. Početkom 20.veka stvari postaju ležernije ukoliko generalno posmatramo muško oblačenje i muška odela, i formalni, elegantan imidž koji je dugo bio popularan polako postaje manje omiljenim među tadašnjom muškom gospodom. Globalnu slavu, pa i masovnu upotrebu, dugmad za manžetne su doživela 20 – ih godina XX veka. Iako je ovaj modni detalj i dalje bio najzastupljeniji među aristokratijom i bogatom gospodom tog vremena, industrijska proizvodnja ga je učinila dostupnim i širem krugu ljudi. Pojavili su se modeli različitih oblika i boja, izrađeni od jeftinijih materijala, poludragog kamenja ili imitacije istih. Zajedno sa muškarcem i njegovim stilom koji postaje nonšalantan i nehajan, dugmići za manžetne prva ispadaju iz igre. Jedan od razloga za to jeste i početak Drugog svetskog rata i velika ekonomska kriza, koji su doveli do pada dostupnosti kako neobrađenih materijala koje koriste proizvođači tako i do pada prihoda stanovništva. Prirodno, praktičnija zašivena dugmad za manžetne zamenila su ukrasnu dugmad za manžetne na muškim košuljama. Dugmad za manžetne, zahvaljujući novonastaloj situaciji postaju statusni simbol, kako se oni zaposleni na pretencioznim pozicijama šepure i razmeću noseći prave dijamante i zlato na svojim zglobovima, dok oni na manje srećnim pozicijama nose „pogrešnu“ dugmad za manžetne – plastičnu ili emajliranu. Dugmad za manžetne su bila veoma popularna sve do polovine ’60-ih, da bi nakon toga, usled pojave ležernijih, pa i ekscentričnijih modnih trendova, interesovanje za njima polako počelo da jenjava. Svoju renesansu doživljavaju ’80-ih godina, kada se ponovo vraćaju u modu i postaju sastavni deo, ne samo formalne odeće, već i kežual stila. Slična tendencija se nastavila i narednih decenija, s tim što je ovaj, prevashodno muški modni detalj, svoje mesto pronašao i u ženskoj modi.

dugmad-za-manžetne

dugmad-dugmići-za-manžetne-košulje-sa-duplom-manžetnom

Danas, kako je formalan, elegantan i svečan stil ponovo u poletu, dugmići za manžetne ponovo se vraćaju na scenu, dozvoljavajući muškarcu da se razmeće svojim stilom i pokaže svoj stav bez upadljivosti.